INTERVJU Britanska ambasadorka Šan Meklaud: Tranzicija zahteva ambiciju i hrabrost

]

Šan Meklaud imenovana je ambasadorkom Velike Britanije u Srbiji 2019. godine. Samo nekoliko meseci nakon što je ušla u svoj beogradski kabinet svet je zahvatila pandemija korona virusa, te joj je početak službovanja u Srbiji verovatno bio jedan od čudnijih u dosadašnjoj diplomatskoj karijeri.

A diplomatska karijera je prilično bogata. Iako je diplomirala na Kraljevskoj akademiji muzike, Meklaud se osamdesetih godina pridružila Foreign and Commonwealth office-u. Diplomatska karijera vodila ju je u Moskvu, Viljnus, Hag, Beč… Pre nego što je postala ambasadorka Velike Britanije u Srbiji, Meklaud je bila ambasadorka u Pragu, kao i šefica delegacije Velike Britanije pri OEBS-u.

Foreign, Commonwealth & Development Office-a. Ipak, u razgovoru za 021.rs diplomatkinja i violinistkinja otkriva kako muzicira sa svojom koleginicom, ambasadorkom Srbije u Londonu Aleksandrom Joksimović, govori o odnosima dve države, položaju Velike Britanije pet godina nakon referenduma o izlasku iz Evropske unije, važnosti borbe protiv klimatskih promena… Svoja razmišljanja o Srbiji, diplomatiji i dešavanjima u svetu Meklaud ne mora da otkriva u intervjuima za domaće medije, s obzirom na to da su javnosti dostupni njeni tekstovi na sajtu. Ipak, u razgovoru za 021.rs diplomatkinja i violinistkinja otkriva kako muzicira sa svojom koleginicom, ambasadorkom Srbije u Londonu Aleksandrom Joksimović, govori o odnosima dve države, položaju Velike Britanije pet godina nakon referenduma o izlasku iz Evropske unije, važnosti borbe protiv klimatskih promena…

021: Prošlo je dve godine otkako ste imenovani za ambasadorku UK u Srbiji. Dosta toga se izdešavalo u tom periodu, svakako jedna od najvećih stvari na globalnom nivou je pandemija korona virusa. Koliko ste za ovo vreme mogli da upoznate Srbiju, kakve su impresije dve godine nakon dolaska?

Meklaud: Zaista je čudno vreme ukoliko ste diplomata, ali su prilično teška vremena za sve, uz sve grozne stvari koje su se dogodile, bolesti i smrt. Mnogo ljudi se suočilo sa profesionalnim i ličnim poteškoćama, imali ste odvojenost od porodice, gubitak zarade.

U diplomatiji se radi o ljudima i mestima i zato je volim, ali je u poslednjih 15 meseci zaista bilo teško putovati, upoznavati ljude. Prošlo je više od 15 meseci otkad sam bila u Londonu. Tako da mi je prilično teško da putujem po Srbiji i upoznajem onoliko ljudi koliko bih volela. Stvari sada počinju da se menjaju i nadam se da ću sada uspeti sve da nadoknadim.

021: Diplomirali ste na Kraljevskoj akademiji muzike, ali ste se ipak odlučili za diplomatsku karijeru. Čak i kada pišete o diplomatiji koristite muziku, pa se tako u jednom tekstu služite mudrošću Rolling Stones-a i njihovom pesmom “You Can’t Always Get What You Want”. Ima li muzike u diplomatiji i otkud muzičarka među diplomatama?

Meklaud: Uspešne međunarodne relacije se neretko zasnivaju na kompromisima. Tako da ne možeš uvek da dobiješ ono što želiš, ali ako pokušaš i ako si razuman, možda dobiješ ono što ti je potrebno.

Kada sam imala 16 godina krenula sam na lokalni koledž, a onda i na Kraljevsku akademiju muzike u Londonu, studirala sam violinu. Diplomatkinja sam postala slučajno. Nakon što sam završila fakultet imala sam privremeni posao u British Council-u, kako bih platila kiriju, ali sam i shvatila da taj život i nije tako loš. Bio je oglas u novinama za posao u javnoj službi i ja sam se prijavila. Tada su mi rekli da bih mogla da razmotrim karijeru u diplomatskoj službi. Trideset godina kasnije, tu sam i dalje.

I dalje volim da sviram violinu, neka od poslednjih mesta u kojima sam službovala, kao što su Moskva, Prag, Beč, sve su to sjajna mesta za umetnike. U Beču sam i svirala u orkestru. Pandemija je učinila stvari komplikovanijim, ali sam se zaista zabavila svirajući onlajn duete sa ambasadorkom Srbije u Londonu Aleksandrom Joksimović, koja je takođe bivša muzičarka (diplomirana pijanistkinja, Akademija umetnosti u Beogradu, prim. aut.), tako da nam je pandemija donela nova iskustva. Muzika u diplomatiji je zasigurno obogatila moju diplomatsku karijeru.

021: Smatrate da je borba protiv klimatskih promena i očuvanje životne sredine jedan od najvažnijih zadataka sa kojima se suočavamo. Kako ste naveli u jednom vašem tekstu, važno je da upamtimo to da se ni zagađanje vazduha, kao ni štetne posledice po zdravlje ili prirodnu sredinu, ne zaustavljaju na granicama. Mislite li da Srbija ulaže dovoljno napora u borbi za očuvanje životne sredine ili je potrebno udruživanje na nivou kontinenta (i šire) kako bi se nešto postiglo?

Meklaud: Borba protiv klimatskih promena i očuvanje životne sredine je verovatno jedan od najvećih izazova sa kojima se suočavamo kao svet. Međunarodna saradnja je vitalni deo toga, tako da će u novembru ove godine u Glazgovu, u saradnji sa Italijom, biti organizovana COP26, velika konferencija Ujedinjenih nacija sa temom borbe protiv klimatskih promena. Očekujemo da zemlje budu veoma ambiciozne u vezi sa onim šta će one da urade kako bi smanjile emisije ugljenika.

Zaštita životne sredine nije samo posao za međunarodne institucije i vlade, svi imamo ulogu u tome, preduzeća, univerziteti, škole, civilno društvo, mediji, kao i svi mi pojedinačno. Znamo da moramo da se menjamo, znamo da nam je potrebna zelenija ekonomija i znamo da moramo da smanjimo količine otpada.

U Ujedinjenom Kraljevstvu postoji konsenzus na širokom političkom spektru - imamo ambiciju da dekarbonizujemo našu ekonomiju, investiramo u obnovljivu ekonomiju, stvorili smo desetine hiljada radnih mesta u sektoru obnovljive energije. Cene električne energije koja se proizvodi na taj način se smanjuje. Radimo to tako da bude dobro za našu ekonomiju, kao i za našu životnu sredinu. Ako imate zelenu energiju, onda se smanjuje upotreba uglja, a Ujedinjeno Kraljevstvo ima za cilj da do 2024. godine više ne proizvodi energiju koristeći ugalj. To je masivna promena u zemlji koja je bila kolevka industrijske revolucije zasnovane upravo na uglju. Tranzicija ka čistijoj ekonomiji nije jednostavna, ali je važna.

Velika Britanija je imala veliki problem sa kvalitetom vazduha, to znate čak i ako čitate Šerloka Holmsa. U Londonu je postojao problem sa smogom, reka Temza je bila zagađena. To su stvari koje su se promenile, koje, dakle, mogu da se promene, ali zahteva da se čitavo društvo uključi. Od pedesetih godina prošlog veka imali smo zakone u vezi sa čistim vazduhom, ali sada imamo strategije koje nam pokazuju šta su zadaci različitih delova društva.

Odlično je što je Vlada Srbije prepoznala tranziciju ka zelenijoj ekonomiji kao stvar od višeg prioriteta. Tranzicija zahteva ambiciju i hrabrost, i zaista ohrabrujemo sve da odigraju svoju ulogu u stvaranju bolje životne sredine. Pre nekoliko nedelja naša ambasada je, zajedno sa britanskim kompanijama, na obali Save zasadila malu britansku šumu, što će pomoći da vazduh bude malo čistiji.

021: Velika Britanija i Srbija ne dele baš životni standard, ali se može reći da je dvema zemljama zajednička prilično burna i uzbudljiva istorija. Proteklih nekoliko godina su bile uzbudljive za Britaniju, pre pet godina građani su izglasali izlazak iz Evropske unije. Kako vidite Ujedinjeno Kraljevstvo danas, između prirodne povezanosti sa Evropom i SAD?

Meklaud: Ujedinjeno Kraljevstvo je napustilo Evropsku uniju, što je rezultat referenduma, ali nismo napustili Evropu. Definitivno smo u Evropi, imamo i dalje mnogo bliskih prijatelja, saradnika i partnera, kako u EU, tako i van nje. Kancelarka Angela Merkel je upravo posetila Veliku Britaniju, i to partnerstvo je veoma blisko i važno.

UK i dalje ima značajnu međunarodnu ulogu, i dalje je stalni član Saveta bezbednosti UN, ove godine je bila mesto održavanja samita G7, veoma smo aktivni u Savetu Evrope, NATO-u, OEBS-u, veliki smo donatori siromašnih zemalja. Kao što sam ranije pomenula, kasnije ove godine ćemo biti domaćini konferencije o klimatskim promenama Ujedinjenih nacija COP26. I dalje smo aktivni, i veliki donatori, u borbi da se ljudi u svetu vakcinišu, ne samo protiv kovida, već i drugih bolesti.

Na Zapadnom Balkanu, u Srbiji, veoma blisko sarađujemo sa kolegama iz Francuske, Nemačke, Italije, SAD, kao i kolegama iz EU, na pitanjima medijskih sloboda, vladavine prava. U ovom momentu veoma aktivno radimo i na stvarima koje se tiču Berlinskog procesa, odnosno boljeg povezivanja zemalja na Zapadnom Balkanu.

Naravno, postoji i istorijska povezanost sa Sjedinjenim Američkim Državama i veoma je dobro što se nova američka administracija snažnije uključuje u rešavanje problema u vezi sa klimatskim promenama, to je nešto na čemu zajednički možemo da radimo. Tako da, tranzicijski period izlaska iz EU je za nas završen, i sada smo okrenuti onome što nas očekuje u budućnosti.

021: Pomenuli smo već istorijsku povezanosti Ujedinjenog Kraljevstva i Srbije. Međutim, na kom nivou su danas bilateralni odnosi dve države, šta nastaje kao konkretni plod te saradnje?

Meklaud: Kada sam došla u Srbiju, došla sam sa ciljem da se stvore snažniji bilateralni odnosi, da se stvori odnos koji je fokusiran na budućnost. Moja koleginica u Londonu, ambasadorka Srbije Aleksandra Joksimović je delila moje mišljenje i cilj, i imale smo podršku srpske i britanske vlade da stvaramo bolje i čvršće odnose.

Kao što znate, Srbija i Ujedinjeno Kraljevstvo su u prošlosti imali veoma bliske odnose. Beograd i London su tokom dva svetska rata imali zaista specifičan odnos, bez obzira na to da li govorimo o Prvom ili Drugom svetskom ratu. Postoji mnogo konekcija i, kao što znam, čak imate i britanski autobus dabldeker ovde u Novom Sadu.

Imamo mnogo zdravih aspekata našeg odnosa, saradnja na polju kulture je veoma živahna. Politički smo imali neke očigledne razlike poslednjih godina, ali uprkos pandemiji, postoji veoma dobra saradnja. Čak tri britanska ministra su posetila Srbiju za šest meseci, što je veoma dobro. Upravo smo potpisali novi bilateralni trgovinski sporazum. Takođe, kao plod saradnje proizašlo je i pridruživanje srpskog ljudstva britanskom kontigentu u mirovnoj misiji na Kipru.

Naravno, nismo saglasni po svim pitanjima, ali mislim da je u odnosima uvek dobro kada možete da adresirate teške probleme, kada možete da pričate i slušate jedni druge. I, naravno, svaki odnos je bolji kada vaši ambasadori mogu da sednu i odsviraju diplomatski duet.

021: Pandemija korona virusa nas je naučila da ne možemo baš uvek dugoročno da planiramo, ali polako se otvaramo, pa deluje da se vraćamo nekim starim navikama, a jedna od njih je i planiranje budućnosti. Šta je ono što je u planu Ambasade UK u Srbiji za naredni period, koji su izazovi pred vama?

Meklaud: Prvi izazov je taj da volim planiranje! Pandemija planiranje čini veoma teškim, a ono je značajno za diplomate, jer ako nemate plan kuda idete i kako dotle da stignete, onda verovatno nećemo stići tamo gde želimo. Pandemija je sve to učinila napornim, tako da smo morali da postanemo fleksibilni i spremni da se stvari ne odvijaju onako kako smo zamišljali. Na primer, pop-up ambasada u Novom Sadu je bila planirana prošle godine, ali tek sada je došla na red.

Moramo da se fokusiramo na ono što želimo da postignemo više nego na to kako ćemo do toga stići. Ukoliko posmatramo Ujedinjeno Kraljevstvo u Srbiji, postoje stvari na kojima želimo zajednički da radimo, to su svakako trgovina i investicije, želimo da radimo na zajedničkim ciljevima, a jedan od njih su svakako klimatske promene, moramo da nastavimo saradnju na rešavanju ozbiljnih problema kao što je organizovani kriminal. Mnogo toga je ispred nas, ali videli smo da je i u borbi protiv pandemije postojala veoma dobra saradnja između Ujedinjenog Kraljevstva i Srbije.

Ujedinjeno Kraljevstvo je veoma uključeno u razvijanje vakcine, kroz Oksfordsku grupu i AstraZeneka i te vakcine je razvijao međunarodni tim naučnika, u kojem su bile i mlade naučnice iz Srbije. Postoje oblasti, poput nauke i tehnologije, u kojima bismo mogli više da radimo. U kontekstu borbe protiv korona virusa, nadam se da ćemo videti mnogo više kulturne saradnje u narednoj godini.

Les: Velika Britanija vidi Srbiju kao ključnog partnera na Balkanu

]

Stiče se utisak da je Velika Britanija identifikovala Srbiju kao svog ključnog partnera na Balkanu, nesumnjivo zato što može da vidi da je Srbija najmoćnija i najvažnija država u ovom regionu.

Ukoliko London želi uticaj na Balkanu, mora da neguje svoj odnos sa Beogradom, kaže za Demostat Timoti Les, vođa projekta „Studije dezintegracije“ Centra za geopolitiku Univerziteta Kembridž, komentarišući vojni sporazum Velike Britanije i Srbije, potpisan tokom prošlonedeljne posete ministra odbrane te države Bena Volasa Beogradu.

Naš sagovornik ukazuje da najnoviji sporazum „odražava dve geopolitičke činjenice“.

-Jedna je odbijanje Srbije da se pridruži NATO-u, što zatvara tu potencijalnu „rutu“ za saradnju, a druga je Bregzit, što znači da London više ne može da se angažuje sa Srbijom putem institucija EU. Umesto toga, UK mora da ispunjava svoje ciljeve u Srbiji na bilateralnoj osnovi, a Bregzit je dao šansu Londonu da tako čini, smatra Les.

Upitan kako komentariše tvrdnje londonskog lista Telegraf da jačanjem vojne saradnje Britanija zapravo pomaže Srbiji da se „odupre malignom ruskom uticaju“, sagovornik Demostata navodi: „Izjave o ruskom malignom uticaju su iskrene i pokazuju kako spoljnopolitički establišment u Londonu vidi Moskvu“.

-Produbljivanjem odnosa sa Srbijom, UK, bez sumnje, pokušava da „namami“ Srbiju da se distancira od Rusije. Ipak, Volas je naglasio da UK može da prihvati prijateljstvo Srbije sa Rusijom, nagoveštavajući tako da ovo nije jedini razlog za najnoviji vojni sporazum. Drugi mogući cilj jeste stabilnost na Balkanu, za šta je Srbija ključna. Odnosi između Ujedinjenog Kraljevstva i Srbije se možda nalaze na prekretnici. Ovaj odbrambeni sporazum usledio je nakon sporazuma o trgovini i ekonomskoj saradnji, potpisanog u aprilu, a Volasovu posetu pratile su tople reči o preobražaju Srbije od 1999, i simbolički napori da se oživi duh savezništva dveju država iz 20. veka, zaključuje Timoti Les.

Podsetimo, Ministarstvo odbrane Srbije i Ambasada Velike Britanije demantovali su pisanje Telegrafa da je cilj navedenog sporazuma pomoć Ujedinjenog Kraljevstva našoj državi da se „odupre malignom ruskom uticaju“.

Kako je listu Danas rečeno u britanskoj ambasadi u Beogradu: „Dokument potpisan prošle nedelje, prvi takve vrste od 2009.godine, je fokusiran na konsolidovanje i širenje trenutne bilateralne saradnje između ministarstava odbrane Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva. Dokument se bavi temama poput zajedničkog učešća naših država u međunarodnim mirovnim misijama. U ovom dokumentu nema nikakvog pomena bilo koje druge države. Naš ministar odbrane je tokom zvanične posete naglasio da Ujedinjeno Kraljevstvo poštuje vojnu neutralnost Srbije. Što se tiče naše politike prema Rusiji, ona je jasno predstavljena u javnom strateškom dokumentu „Integrisani pregled spoljne politike i odbrane““.

Sličnog tona bilo je saopštenje za javnost Ministarstva odbrane Srbije, u kojem se navodi da tokom posete Volasa „nije potpisan bilo kakav dokument u kojem se pominje Rusija, niti je Volas bilo gde to izjavio“.

Precizirano je da su tokom te posete posete potpredsednik Vlade i ministar odbrane Nebojša Stefanović i britanski ministar potpisali samo „Aranžman između Ministarstva odbrane Srbije i Ministarstva odbrane Ujedinjenog Kraljevstva o unapređenju saradnje u oblasti odbrane, u kojem se ne pominje Ruska Federacija“.

Kako je saopštio MOD: Predmet Aranžmana je razvoj bilateralne saradnje u oblasti multinacionalnih operacija, vojne obuke i obrazovanja, održavanje bilateralnih vežbi, razmatranje unaprepređenja saradnje u kopnenom i vazduhoplovnom domenu i sajber odbrani, unapređenje saradnje u oblasti ABHO (atomsko-biološko hemijska odbrana), jačanje mogućnosti za saradnju odbrambenih industrija i naučno-istraživačkih institucija, kao i međusobno pozivanje na godišnje vojne sportske manifestacije i takmičenja.

Radulović: Đukanović neprihvatanjem ambasadora poljuljao svoj i ugled države

]

“Nije on ovo uradio iz neznanja, nego se ovdje radi o pokušaju političke manipulacije da se novi ambasadori ne postave na određena mjesta. Moralno pitanje je zbog čega predsjednik države opanjkava svoju državu na stranim adresama”, kazao je Radulović

Ministar vanjskih poslova Đorđije Radulović rekao je danas u Skupštini da je predsjednik države Milo Đukanović, slanjem pisma međunarodnim partnerima u kojem ih obavještava koje ambasadore nije prihvatio, poljuljao i svoj i ugled države.

Kazao je da je poslao lošu sliku o Crnoj Gori i da međunarodni partneri to nijesu prihvatili najbolje.

“Na ovaj način se zemlja ne predstavlja najbolje i Ministarstvo i Vlada nijesu bježali od dijaloga, ali je za tango potrebno dvoje”, rekao je Radulović odgovarajući na pitanje Tamare Vujović (Mir je naša nacija) da li se do sada desilo da predsjednik odbije da potpiše ukaz o imenovanju ambasadora.

Radulović je rekao da je to neprimjerena praksa jer su međunarodni partneri bili blago rečeno zbunjeni primanjem pisma od Đukanovića “posebno što se on ispromašivao jer je poslao pismo na adrese koje nijesu ni razmatrne”.

Kazao je da je Vlada usvojila 12 predloga za ambasadore, od kojih su sedam ili osam karijerne diplomate, dok je u prethodnoj diplomatskoj mreži bilo 18 nekarijernih diplomata.

Dodao je da ne razumije zašto neki ljudi koji nemaju mrlje u karijeri bilo kome smetaju.

“Po Ustavu predsjednik postavlja ambasadore, ali on ne bira ambasadore nego Vlada. Ukoliko postoji bezbjednosna ili moralna ili druga prepreka u tom smislu on može da kaže da ta osoba ne može da bude ambasador”, objasnio je Radulović.

Raško Konjević (SDP) kazao je da nije diplomatski da ministar za predsjednika kaže da “opanjkava” državu.

Naveo je da su predlozi bili brzopleti i da je to trebalo prvo dogovoriti sa predsjednikom.

On je podsjetio da Crna Gora trenutno nema ambasadore u gotovo trećini ambasada – Vašingtonu, Berlinu, Londonu, Rimu, Pekingu, koji su sjedišta svjetske politike apleovao da se nađe rješenje.

Radulović je kazao da je tačno da “opanjkavati” nije diplomatski izraz.

“Ali ja koristim izraz koji koristi predsjednik. Ako je predsjednik prvi diplomata, onda oprostite i ministru vanjskih poslova što nije tako dobar kao predsjednik”, rekao je Radulović.

Dodao je da razlog za odbijanje imenovanja ambasadora ne može biti “ova osoba ne misli kao ja”.

“Moja smjena je uvijek tu, ako neko želi interpelaciju. Ali optuživati me za nedostatak saradnje, mislim da moja djela govore više od riječi”, kazao je Radulović.

Božena Jelušić (Crno na bijelo) pitala je da li pravljena godišnja analiza koštanja ambasadora i u kojem opsegu prati njihov rad.

“Svaki ambasador treba da opravda platu koji prima, kroz biznis koji će donijeti. U Zapadnoj Evropi postoji praksa da jedan euro ili funta u zemlji odredišta treba da rezultira sa najmanje 4 eura ili funte biznisa koji ambadador treba da donose svojoj zemlji”, navela je Jelušić.

Ona je rekla da je pitanje investicija u Crnoj Gori bilo takvo da je “bilo bolje da smo imali predstavništva na nekim ofšor destinacijama nego u razvijenim zemljama”.

Radulović je kazao da je ekonomska diplomatija jedan od izlaza iz ekonomske krize i svaki ambasador i diplomata ima obavezu da promoviše turističke i investicione potencijale Crne Gore.

On je rekao da se dešavalo da ambasadori dovedu investitora i desi se “ništa”, a u zemljama u kojima Crna Gora nema predstavništvo dolaze preko ličnih kontakata, recimo u Azerbejdžanu Crna Gora nema ambasadu.

“Na prvom sastanku sa ambasadorima EU u januaru dobio sam molbu da reagujemo jer su određeni investitori pokušani da budu oporezovani od strane lokalnih ljudi što je prijavljenu potpredsjedniku Vlade Dritanu Abazoviću koji se tim bavi”, kazao je Radulović.

On je naveo da je Vlada uspjela da napravi brojne uštede, tako da je, na primjer, uspjela da smanji troškove Expo izložbe 50 odsto i sada su oni oko 1,2 miliona eura.

Boris Mugoša (SD) pitao je ministra da li smatra da su za sedam mjeseci određenim aktivnostima doprinijeli zaštiti interesa Crne Gore na međunarodnom planu.

Kazao je da je više bilo negativnih nego pozitivnih stvari, posebno kada se radi “o cirkusu” opoziva ambasadora.

Radulović je odgovorio da crnogorska diplomatija u ovoj Vladi radi perfektno i da je moglo bolje da nije bilo opstrukcija.

On je rekao da je nedopustivo da ambasador ne zna strani jezik.

“Svi ambasadori koje predloži Vlada moraće da sprovode instrukcije Ministarstva”, kazao je Radulović.

Što se tiče bivših ambasadora, rekao je da je lično zvao većinu da im kaže da će biti opozvani i pošao kod Đukanovića da ga obavijesti.

“Oni su imali razuman rok od dva mjeseca da se vrate, dok je u DPS Vladi Branko Perović vraćen za 72 sata”, naveo je Radulović.

On je kazao da su su svi opozvani ambasadori još na funkcijama do postavljenja novih.

Govoreći o specijalnim izaslanicima, Radulović je rekao da se Mugoša nije protivio “ da šef masonske lože Srbije bude specijalni izaslanik Crne Gore i onaj ko hoće da pravi ljepši i stariji Dubrovnik da bude izaslanik u Sarajevu”.

“Gdje ste bili kad su ambasadori u londonu bili iz SD i SDP-a, a nijesu znali engleski jezik”, kazao je Radulović.